Барселона
Римљани су граду променили име у Колонија Јулија Августа Фавентија Патерна Барсино, који се налазио управо на месту где се сад налази Трг светог Ђаумеа. Остаци римских зидина још увек се могу видети у старом граду. Неке римске зидине су послужиле као темељи за Катедралу[2], за коју се каже да је започета још давне 343. године. Године 415. град су освојили Визиготи под вођством Атаулфа[1], претворивши га у престоницу хиспанске Визиготске краљевине, мада су је убрзо преместили у Толедо. Маври су освојили град између 717. и 718. године, током маварске инвазије Иберијског полуострва али се нису дуго задржали, пошто је 801. град освојио Луј I Побожни током власти Карла Великог. Барселона је тада била претворена у велико утврђење у оквиру Хиспанске марке у оквуру Готије (која је подразумевала територије Лангедока - Септиманије - то јест, стара визиготска Галија и север Каталоније до ушћа реке Љобрегат), и постављени су грофови да владају њоме[1]. Први гроф Барселоне и оснивач Барселонске династије био је Вилфред I Длакави (катал. Guifré I el Pelós), који је на Сабору у Троју 878. године био проглашен грофом од Барселоне, Ђироне и Бесалуа. Грофовија је била франачки вазал. Године 985. Маври су напали и уништили Барселону. Како Франачка држава није пружила помоћ свом вазалу, године 988. грофБорељ II се прогласио иберским војводом и маркизом по божјој милости, што је значило раскидање вазалског односа са Францима и успостављање независности[1]. Барселона се брзо опоравила од муслиманског уништења и 1010. је узвратила ударац нападом на Кордобу, највећи муслимански град на тлу Иберијског полуострва, и опљачкала га одневши позамашан плен. У следећим вековима, разне каталонске грофовије су се уједињавале под врховном влашћу грофова од Барселоне, путем брачних и родбинских веза. Та уједињења су укључивала велики део данапње јужне Француске. Истовремено су се територије Барселоне прошириле на рачун муслиманске територије. Од тог момента, готово је немогуће раздвојити историју Барселоне од историје Каталоније. Године 1137. гроф Барселоне, Рамон Беренгер IV се оженио кћерком краља Арагона, чиме се Краљевина Арагон и Грофовија Барселона уједињују под заједничку круну Арагона, чији ће владари од тада имати титулу краља Арагона и грофа од Барселоне. У даљој историји, у састав Круне Арагона су се даље прикључиле разне краљевине до њеног коначног уједињења са Круном Кастиље које је постигнуто склапањем брака између Фердинанда од Арагона и Изабеле од Кастиље 1479. године. Град Барселона, без периферије, простире се на површини од 100,39 km² и броји 1.605.602 становника (попис становништва из 2006. године). Налази се око 160 km јужно од планинског појаса Пиринеја и границе са Француском. Удаљеност одМадрида, главног града Шпаније, је око 500 km. Град је омеђен двема рекама које се уливају у Медитеранско море. На северу је то река Бесос (катал. Besòs), а на југуЉобрегат (катал. LLobregat).
Први трагови човека на територији на којој се данас налази Барселона датирају од пре 4000 година, крајем неолита (2000-1500. п. н. е.). Постоје записи из 7. у 6. века п. н. е. у којима се помиње насеље Баркено иберског народа Лајетанаца. Изгледа да је у то доба такође постојала и једна грчка колонија по имену Калиполис, иако историчари још увек не могу да се сложе о тачном положају ове колоније. Током Другог пунског рата насељавали су је једно време Картагињани, да би га касније преузели Римљани[1]. Римљани су претворили град у војну тврђаву - каструм - чији је центар био мало узвишење под називом Табер (данас део Барселоне који се зове Сијутат Веља (катал. Ciutat Vella) што значи Стари град).
Клима је медитеранска са дугим и жарким, сунчаним и веома влажним летима и благим зимама. Без снежних падавина и ca температуром која зими скоро никада не пада испод нуле, а која се лети, нарочито крајем јула и августа, креће између 30 и 40 °C. У центру града се утицајем људског фактора формирала микроклима, тако да су центру града лети велике врућине, а зими је топлије него у осталим деловима.
Град Барселона сачињавају десет општина. Свака општина је политички ентитет са властитим надлежностима, чиме се градска власт децентрализује и приближава грађанима. Територијална подела је везана за историјске трансформације града. Већина градских општина су настале од старих засебних општина и четврти са посебним идентитетом, које су током XIX и XX века припојене граду Барселони.